Naslovna    O nama Aktivnosti    Modaliteti    Edukacija    O psihodrami    Kontakt   
        Dečija psihodrama Plej terapija KIP Winnicott Individualna psihodrama
              Dečija psihodrama

 

Dečija psihodrama je dinamičko orijentisana dijagnostička i psihoterapijska metoda.Kao grupna psihoterapijska metoda  primenjuje se od 60 - 70-ih godina u Americi i Evropi. Klasična Moreno-ova psihodrama  u dečijoj terapiji pretrpela je određene izmene. Dečija psihodrama se uspešno primenjuje u različitim institucijama dečije zaštite, dečijim dispanzerima, bolnicama, razvojnim savetovalištima, školama, centrima za socijalni rad i zabavištu.
Dečija psihodrama je primenljiva i efikasna kod dece kojoj predstavlja veliku teškoću sklapanje ličnog kontakta u individualnoj terapiji, ili nasuprot tome kada se njihova teškoć ne ispoljava u ovoj realciji. Dečija  pisodrama preko mogućnosti dinamičke ekspresije osigurava simbolično doživljavanje i elaboraciju povećane mobilnosti i pokretljivosti te je pogodna u terapijskom radu sa hiperaktivnom decom  i sa decom iz nestimulativne socijalne sredine.
U terapijskom okruženju i procesu stvoreni potencijalni -  "ponašati se kao da" svet,   sa svojom simboličkim obeležjima u mnogome se može razlikovati od stvarnih uslova realnog,  životnog okruženja. Dečija psihodrama ne fokusira na simptome, oni se ionako pojavljulju u prenosnom, simboličnom obliku u igri deteta. Zbog ovih svajstava dečije psihodrama je pogodna za rad sa različitim oblicima poremećaja ponašanja (hipermotilnost, agresivnost, poremećaj pažnje), psihosomatskim poremećajima (simptomi bez organskih izmena, enureza itd.). Dečija psihodrama je adekvatno terapijsko okruženje i za decu koja su upućena iz porodica sa psihosocijalnim teškoćama preko ekspresiju "tema" labilne porodična struktura kao što su: razvod, alkoholizam, zanemarivanje i zlostavljanje.
Samoinicijativnos je garancija za jaku motivaciju učesnika, a stvorena klima dobrog raspoloženja isključuje svaku stigmatizaciju. Psihodrama je pogodna za pospešivanje  rasta i razvoja i "zdravog" deteta. Učesnici kreacijom i stvaranjem događaja postaju delovi stvaralačkog procesa. U terapijskom procesu dečije psihodrame deca i odrasli postaju ravnopravni partneri. Spontana igra oslobađa dečiju kreativnost, širi repertoar uluga, dovodi do katartičnih doživljalja te doprinosi rastu, razvoju i jačanju ličnosti.
Grupu - u optimalnim  uslovima- vode dva terapeuta, žena i muškarac. Njihova je uloga da stoje na raspolaganju deci u stvaranju uslova za samopercepciju  i doživljavanju sopstvenih vrednosti. Terapeuti usmeravaju psihoterapijski proces prema izgradnji novih doživljalja i realcije u koma deca mogu da prepoznaju i da dožive sebe kao kreativnog tvorca sopstvene ličnosti kao biće koje je dostojan ljubavi. Voditelji u kreiranim igrama učestvuju u dve dimenzije. Sa jedne strane, prisposobljavaju se pojedinačnom detetu, trude se da ga razumeju, da otkriju i da shvate njegova osećanja. Sa druge strane posmatraju i registruju zbivanja u grupi, tumače i upravljalju grupne procese.
Deca na psihodramskim susretima, osećaju i doživljavaju  da ulaze u drugačiji svet, u svet gde je sve moguće, gde se sve može desiti. Mogu da se pretvore u mađioničara, da prihvate bilo koju željenu ulogu, desi će se ono što oni  sami izmisle, a u pričama drugih učestvuju na osnovu sopstvenog izbora.. Jedino važno, neizostavno i nezamenljivo pravilo je "kao" pravilo, ona osigurava da se agresivnost ispoljava samo simbolično. Ambijent "kao" pravila, irealnost igre umiruje decu, koja na osnovu toga ispoljava daleko  autentičnije ponašanje nego u svakidašnjem realnom okruženju, životu. Osećanje kreativnog preobražaja je pomognuta i pojačana i oblačenjem kostima, koje snažno aktivira dečiju fantaziju. Deca automatski doživljavalju, da oni sami kreiraju događaje, režiraju prostor i okruženje. Deca pokreću i animiraju i voditelje-terapeute, dodeljujući im bilo koju ulogu i režirajući im bilo koju sudbinu. Metoda pokret-akcija-katarza je doživljalj koja je u stanju da koriguje, leči ranije doživaljalje. U dečijoj psihodrami se ne tumači, ne komentariš, ne izvlače se konkluzije i zaključci.
Deca  psihodramu doživljavaju kao  začarani svet bajki. Produbljivanje u svet igre, bajki, poezije, stvaranje začaranog, kreativnog sveta nije cilj sam po sebi, ona predstavlja okruženje i metodu pomoću koje dete može da menja sliku o sebi, da doživi drugačiji životni stil, drugačiji načina bivstvovanja i postojanja.

           

Ako su ova metodska upustva pobudila Vaše interesovanje , ako želite da saznate više ili da čitate preporučenu literaturu, da posetite naše seminare i workshopove, da se uključite u naše edukacije možete da nam se obratite na adresi: info@integrativ.org.rs

 

 
web dizajn: studiopresent