Naslovna    O nama Aktivnosti    Modaliteti    Edukacija    O psihodrami    Kontakt   
        Dečija psihodrama Plej terapija KIP Winnicott Individualna psihodrama
              Psihoterapija pomoću Plej terapije Igra "Svet" po Polcz Alaine-u

 

Primena igre u dečijoj psihoterapiji proizašla je iz poznate pojave da verbalno izražavanje dece vezano za apstraktno mišljenje se razvija realtivno kasno, oko šeste godine života i dograđuje se sve do kraja ranog školskog uzrasta. Navedeni razlog, odnosno karakteristika emocija i afekata da se pojmovnim putem teško menjaju, čine decu teško pristupačnom metodama verbalne psihoterapije. Deca pre puberteta koja bi bila sposobna, voljna da pričaju o svojim konfliktima i strahovima, teško bi znala da ih formulišu zbog neigrađenosti interospekcije.
Ovu  teškoću rešava drevno iskustvo, da deca pomoću igre prikazuju svoje teškoće i da ispoljavaju sve ono sa čime su zaokupljeni.
Stvari i događaji životnog okruženja za decu su nesrazmerno, nepojmivo složeni i ogromni i mogu da ih nadvladaju uz podršku odraslih, sa umanjenim predmetima, sa  miniminiziranom imitacijom stvarnosti. Mogućnost je davno prepoznata; čovek je dao u dečije ruke umanjene predmete sveta, lutku, šerpu, životinje.... igračke.Igračke čine svet manje opasnim, pitomijim. Igračke i igre koja se često ponavljaju omogućuju upoznavanje sa svetom, učenje,  rukovanje sa stvarima i situacijama, identifikaciju, manipulaciju, razvoj ličnosti.
Sem predmeta, često i emocionalni doživljaji, događaji, sopstveni afekti i emocionalni odnosi sa odraslima kao i pozicija deteta u životnom okruženju premašuju dečije mogućnosti.  Deca od nerešivih situacija, osećanja, teških napetosti i doživljaja oslobađaju se sa kreativnom snagom aktivnog ponavljanja doživljenog u igri. Tako kreativna aktivnost, igra, postaje istinska mogućnost.  Mišljenje i verabalizacija nije svojstvena detetu, one, kao i predmeti nadmašuju dečije mogućnosti. Deci nije potrebno identično ponavljanje situacije, njihova je potreba da se oslobode napetosti, dovoljno im je da doživljeno prenesu u igru.
Dečije granice su nesigurne, razlikovanje različitih nivoa stvarnosti, kao što su igra-stvarnost, mišljenje-emocija, impulsivnost-volja nisu u potpunosti izdiferencirane. Doživljaji tokom igre mogu postati ekvivalentni sa stvarnošću. Ova pojava se može iskoristiti u terapijske svrhe, ukoliko je potrebno, igri se može osigrati analogno dešavanje u stvarnosti. Svet igre se može preneti na stvarnost, ono što je dete promenilo i prenelo u igru, mi možemo vratiti u stvarnost.Da bi se oslobodilo napetosti dete ne imitira i ne ponavlja samo konkretne događaje i akciju, nego tokom igre animira i svoje sopstvene emocije, raspoloženja, strahove, svesne i nesvesne tendencije, da bi ih putem igre prenelo na za njega savladivo polje konkretnog, na umanjeni svet, a da pri tome se oslobodi napetosti. Zato je moguće da u toku spontane igre, preko ponašnja u igri upoznamo dete. A  inverzijom igre postaje moguće da se menja i osnovna motivacija i ponašanje , da se razgrade pogrešne forme i da se izgrade novi oblici ponašanja. Dok se igramo sa detetom prožamo mu oslonac i model ponašanja i otkrivamo njegove osnovne probleme.
Igra kao dijagnostička i psihotarepijska metoda počela je da se razvija početkom dvadesetog veka. Ana Freud daje igračke deci i incira spontanu igru. Melanie Klain razvija analitičku metodu. Löwenfeld osniva tehniku igre "Svet".
Polcz Alaine je izgradila aktivnu terapijsku metodu igrom, igru "Svet"-a, čiji je cilj otkrivanje povezanosti motivacije i ponašanja i u tom kontekstu dovela do izmena u ponašanju i prestrukturisanju motivacione baze. Dete birajući među mnogobrojnim igračkama različite kategorije ( ljudi, domaće i divlje životinje, kuće, elementi prirode, predmeti, uniformisana lica, saobraćajna sredstva ....), koja u umanjenoj formi predstavljaju elemente mogućeg okruženja, gradi svoj svet, kako ga doživljava i shvata. Detetova kreacija se vrednuje i na osnovu kvantitativnih i na osnovu kvalitativnih pokazatelja i izvodi se zaključak o strukturi ličnosti o vrsti neurotičog poremećaja i o pozadini traumatskog doživljaja.

 

Ako su ova metodska upustva pobudila Vaše interesovanje , ako želite da saznate više ili da čitate preporučenu literaturu, da posetite naše seminare i workshopove, da se uključite u naše edukacije možete da nam se obratite na adresi: info@integrativ.org.rs

 
web dizajn: studiopresent